Zadovoljstvo nam je što možemo da podelimo uzbudljive vesti sa nedavne konferencije MaximoWorld 2024, održane u Feniksu, Arizona, od 5. do 8. avgusta. Ovaj prestižni događaj okupio je lidere industrije i profesionalce koji su istraživali mogućnosti korišćenja veštačke inteligencije u upravljanju imovinom. Prisutni su dobili sveobuhvatan uvid u to kako veštačka inteligencija revolucionarno utiče na […]
Razgovarali smo sa Tamarom Mihić, našom menadžerkom ljudskih resursa. Ona nam je pričala o tome kako izgleda proces selekcije, koji su to saveti koje bi dala budućim kolegama koji dolaze na razgovor za posao i sa kakvim izazovima se suočava u svom svakodnevnom radu.
Razgovarali smo sa Natašom, poslovnom analitičarkom i Branislavom, programerom koji sarađuju na projektu implementacije i održavanja IBM Maximo u nekoliko sektora naftne kompanije.
Proces selekcije u našoj kompaniji podrazumeva detaljnu analizu i odabir kandidata koji svojim kompetencijama najviše odgovaraju zahtevima naše kompanije. Pri svakom raspisanom konkurusu, broj kandidata je ogroman, a moj posao je da prepoznam i izaberem nama najinteresantnije kandidate.
Dužina trajanja samog procesa selekcije zavisi od nekoliko faktora: broja prijavljenih kandidata, broja kanidata koji nakon inicijalnog HR razgovora pristanu na uslove koji su neophodni, brzinu odgovora kandidata na poslat zahtev za razgovor, zatim broja kandidata koji su nam se učinili interesantni… U kompaniji Prozone uglavnom imamo dva kruga selekcije, prvi krug podrazumeva inicjalni razgovor upoznavanja sa mnom, HR-om, kulturom kompanije, konceptima poslovanja, načinom rada, načinom evaluacije. U okviru drugog kruga, odigrava se tehnički intervju, koji se sastoji iz niza pitanja u testu koji je prilagođen iskustvu kandidata, kao i razgovorom o pređašnjim znanjima, kompetancijama, projektima i iskustvima koje je kandidat prošao.
Ono što ja procenjujem I što je moj posao je, pre svega, da li kandidat može da se uklopi u neki od naših timova. Tehničke kompetencije jesu preduslov za određeni posao, ali postaju irelevantne ukoliko je kandidat neko ko je, iz bilo kog razloga, neuklopljiv u naš tim. Sa svakim kanidatom pokušavam da stvorim što širu sliku, od toga koji je tip osobe, kakve su mu karakterne osobine, kakvog je temperamenta, da li je više individualac ili timski igrač, koliko će mu projekti u našoj firmi biti izazovni, da li smo kompatibilni i sl. HR intervju od sat vremena je kratak vremenski period da bi se upoznala osoba, te je najveći izazov ovog dela mog posla, proceniti osobu na osnovu relativno malog broja informacija. Nakon velikog broja održanih razgovora, sada sam se izveštila u ovome, pa znam da procenim slabosti i snage svakog kandidata. IT industrija se razvija neverovatnom brzinom, svi smo svedoci toga, pa samim tim mladi ljudi brzo i često menjaju poslove. Moj zadatak je da nađem paterne da što duže ostanu kod nas u firmi, kao i da pratim rast i razvoj svakog zaposlenog ponaosob.
Hm… Najteže mi je bilo da razumem i prihvatim drugačiji način razmišljanja. U jednoj IT kompaniji koja broji pedesetak zaposlenih, mali je broj netehničkih lica. Nama, koji smo u toj kategoriji, svakodnevni izazov predstavlja komunikacija sa kolegama i način plasiranja informacija. Mi, društvenjaci, smo pričljivi, komunikativni, kreativni, razmenjujemo mišljenja konstantno, što kolegama koji pišu kod ume da bude dosadno i naporno. Bilo je potrebno određeno vreme kako bismo, sa obe strane, našli način da se razumemo. I evo, posle 5 godina, mogu reći da pričamo istim jezikom.
Moje mišljenje je da je trema, bar na razgovoru za posao, jedna pozitivna pojava. Pokazatelj je toga da je kandidatu važno, da mu je stalo, da mu je bitan ishod, da se trudi. Naravno, ne treba dozvoliti da ta trema parališe čoveka do te mere da nije u stanju da pokaže ono što zna, više bi trebalo da je neka vrsta stimulacije. Moj savet mladim programerima, a i generalno kandidatima koji prvi put dolaze na razgovor za posao, bi bio da dobro slušaju pitanja koja su im postavljena, jer se često u njima nalaze I sami odgovori. Zatim, da nikada na razgovor ne dolaze nepripremljeni, jer na taj način troše i svoje i tuđe vreme, i da daju sve od sebe, jer, šta je najgore što može da se desi?
