Šta radi poslovni analitičar, a šta programer?

Razgovarali smo sa Natašom, poslovnom analitičarkom i Branislavom, programerom koji sarađuju na projektu implementacije i održavanja IBM Maximo u nekoliko sektora naftne kompanije koja je naš klijent već duži niz godina. Zanimalo nas je da čujemo na kojim zadacima rade i kako teče njihova saradnja.

Prozone se bavi implementacijom i održavanjem IBM Maximo softvera u Srbiji i u Kuvajtu. IBM Maximo je kompleksan softver koji olakšava proces održavanja opreme u velikim sistemima. Omogućava praćenje i upravljanje stanjem opreme, svim aktivnostima (preventivnim, korektivnim, investicionim, …) vezanim za održavanje opreme i troškovima. U kancelariji u Novom Sadu na ovom projektu radi tim koga čine poslovni analitičari i programeri. Oni su svakodnevno u kontaktu sa klijentima, a takođe su usmereni jedni na druge.

Koja je uloga poslovnog analitičara u timu?

Nataša: Poslovni analitičar je spona između klijenta i programera. Poslovni analitičar mora pažljivo da sasluša klijenta, razume njegov zahtev, ponudi najoptimalnije rešenje, programeru prenese dogovor i nakon implementacije testira urađeno.

Koja je uloga programera u timu?

Branislav: Programer rešava zahteve klijenta koje mu prezentuje poslovni analitičar.

Da li postoje neke zajedničke aktivnosti?

Branislav: Postoje, često poslovni analitičar i programer moraju zajedno da analiziraju zahteve klijenta, ponekad i da sugerišu klijentu da je potrebno korigovati zahtev.

Gde je granica aktivnosti ovih uloga?

Nataša: Poslovni analitičar je zadužen za komunikaciju i korespodenciju sa klijentom. Kodiranje radi isključivo programer.

Šta su najveći izazovi u poslu poslovnog analitičara kada je Maximo u pitanju?

Nataša: Rad sa ljudima je uvek izazovan. Potrebno je argumentovano ponuditi klijentu rešenje koje je najoptimalnije, u slučaju da se ono  razlikuje od onoga što je klijent zamislio.

Branislav: Da na pravilan način usmeri klijenta da klijent dobije za njega najbolje rešenje.

Šta su najveći izazovi u poslu programera kada je Maximo u pitanju?

Nataša: Kastomizacija standardnih funkcionalnosti Maxima sa ciljem da se klijentu za specifične zahteve izađe u susret.

Branislav: Najveći izazov za programera je da na najbolji način implementira rešenje koje zahteva klijent i da optimizuje kod da se što efikasnije izvršava.

Koja su znanja potrebna za tvoj posao?

Nataša: Potrebno je pre svega dobro poznavanje Maxima i poslovnih procesa klijenta ali i svega ostalog što podrazumeva inženjerski posao uopšte.

Branislav: Java, sql, xml, html, birt, cognos….

Koje veštine je potrebno da usavršavate da bi bili bolji u poslu koji radite?

Nataša: Svakodnevno se trudim da unapredim svoja tehnička znanja kao i soft skills.

Branislav: Na istim veštinama koje koristim u radu. Što ih bolje poznaješ postaješ sve efikasniji. Na to bi dodao DevOps veštine koje uvek dobro dođu

Kako se nosite sa pritiscima u toku rada?

Nataša: S obzirom na svoje radno iskustvo koje je duže od 20 godina,  naučila sam da se nosim sa pritiscima u toku rada, a to su pre svega komunikacione i organizacione sposobnosti.

Branislav: Radi efikasnosti rada, pokušavam da se distanciram i da ne dozvolim da pritisak utiče na moj rad, pošto su pod pritiskom greške učestalije.

Zašto si izabrao/izabrala baš ovo zanimanje?

Nataša: Volim dinamiku i rad sa ljudima. Izazovi koje donosi ovaj posao su veoma zanimljivi.

Branislav: Oduvek sam imao interesovanje za računare, pa je nekako logično bilo da krenenem tim putem. Što se pokazalo kao dobar izbor pošto je posao vrlo zanimljiv dinamičan i pun izazova, sa puno mogućnosti za lični napredak.

Šta biste preporučili budućim mladim kolegama koji planiraju da se bave poslovima kojima se vi bavite?

Nataša: Poručila bih da su napravili dobar izbor i da se neće pokajati.

Branislav: Poručio bih im da budu uporni da dobiju posao u IT i da ih ne obeshrabre propali intervjui. Iz intervuja se uči, a kad ga dobiju, da budu još uporniji pošto posao zahteva dosta angažovanja.