Razgovarali smo sa Natašom, poslovnom analitičarkom i Branislavom, programerom koji sarađuju na projektu implementacije i održavanja IBM Maximo u nekoliko sektora naftne kompanije.
Strpljenje, upornost i rad čine nepobedivu kombinaciju za uspeh. U ovoj godini kada slavimo 20. rođendan, sasvim smo sigurni da nas je to dovelo do stabilne kompanije koja brojnim industrijama čini posao lakšim i efikasnijim. Iza nas je puno koraka, ili bolje rečeno, kilometara. Bili bismo neiskreni kada bismo rekli da je sve bilo lako. […]
Od kompanija koje rade na pravljenju custom softvera uvek dobijate bolju podršku od onih koje prave gotove softvere.
“Nekome je potrebno 4 godine, nekom 6, a nekom 10 kako bi postao senior. To zavisi od same firme, njene organizacije, vrsta projekata na kojima radiš, okruženja u samoj firmi, i naravno, tebe samog… slušajte sebe jer tako ćete najbolje znati kada ste spremni za naredni korak u svojoj karijeri.”
Pozicija seniora sa sobom nosi veću odgovornost za uspeh projekata, nove zadatke i izazove, ali i ulogu mentora mlađim i manje iskusnim kolegama. Kako bismo rasvetlili šta to znači biti senior u IT timu, popričali smo sa Aleksandrom Orozom, senior Java developerom u našoj kompaniji.
Još u srednjoj školi sam više voleo tehničke nauke, i već tada sam znao sam da ću svoje školovanje nastaviti u tom pravcu. U to vreme, IT industrija je bila u usponu, te me je put odveo na Fakultet tehničkih nauka, smer E2, računarstvo i automatika. Nakon završetka fakulteta usledile su prakse i zaposlenje u pojedinim IT firmama. Pre nešto više od tri godine, HR menadžer Prozone-a me je kontaktirala putem LinkedIn-a, i to je bio početak mog rada u Prozone-u.
Kod pozicije seniora je najvažnije iskustvo, ne samo u radu na konkretnim projektima i sa određenim tehnologijama, već i saradnji sa klijentima i kolegama. Iskustvo je presudno jer ono omogućava da u potpunosti odgovoriš svim izazovima. Naravno, nećeš uvek znati odgovor na sva pitanja, ali znaćeš kako da pristupiš problemu.
Nekome je potrebno 4 godine, nekom 6, a nekom 10 kako bi postao senior. To zavisi od same firme, njene organizacije, vrsta projekata na kojima radiš, okruženja u samoj firmi, i naravno, tebe samog. Meni je trebalo nekih 7-8 godina, posle određenog broja uspešno završenih projekata i prikupljenog iskustva osetio sam spremnost da napravim taj korak ka poziciji seniora.
Verovatno taj osećaj da možeš da odgovoriš na sve izazove koji jedan projekat nosi sa sobom, ali i da podeliš svoje iskustvo sa kolegama. I sam sam bio junior, i znam sa kakvim izazovima se developeri koji su na početku svoje karijere suočavaju. Zato svojim mentorskim zadacima pristupam prijateljski, mlađe kolege znaju da mogu uvek da me pitaju za mišljenje i savet.
Cilj mi je da svi u timu razumemo zahteve i da pronađemo zajedničko rešenje. U firmi imamo interne seminare, gde seniori pričaju o problemima sa kojima se susreću u inicijalnoj fazi razvoja projekta. Volim kada svi zajedno prolazimo kroz svaki aspekt projekata i kada uspemo da ispratimo svaki zadatak od početka do kraja.
Profesionalna kultura, prijateljska atmosfera i raznolikost projekata. Inicijalno, u Prozone-u mi se dopala mogućnost rada u Kuvajtu, gde sam i otišao nakon nekih pola godine rada u Novom Sadu. Odlazak u nepoznato se ispostavio kao sjajan korak u mojoj dosadašnjoj karijeri, upoznao sam nove ljude i proširio svoju bazu znanja. Tamo sam bio neko vreme, a potom sam se vratio za Novi Sad.
Posao seniora je dosta zahtevniji, suočavaš se sa složenijim zadacima, većoj odgovornosti u okviru projekta, obim posla je uvećan, ali uz dobru organizaciju i saradnju celokupnog tima, to sve može da se prevaziđe. Moj zadatak je, na poziciji tehničkog lead-a, balansirati između timeline-ova samih projekata i tehničkih zahteva i doći do izvodljivog rešenja.
Generalno govoreći, IT je jedna od najdinamičnijih industrija, gde se promene dešavaju svakodnevno, stalno se razvijaju nove tehnologije, a stare se unapređuju, i zato je neophodno pratiti sve novitete.
Zbog toga mislim da je za svakog inženjera, bez obzira na senioritet, važno da se stalno usavršava. Još od vremena akademskog obrazovanja, u svoje znanje i sticanje novih veština ulažem konstantno, gde se edukujem putem tutorijala, blogova, foruma ili podcast-a. To je za mene kontinuirani proces, koji nikad ne prestaje.
Naravno, lično smatram da je rad u timu sa iskusnim kolegama jedan od najdelotvornijih, a ujedno i najbržih načina učenja i napredovanja.
U kompaniji radimo po standardizovanim procedurama, tako da u svakom trenutku znaš na kojem si projektu, koji su tvoji zadaci, šta se od tebe očekuje, itd. Svaki zadatak je složen po prioritetu, a u dogovoru sa biznis analitičarem i kroz scrum metodu, i analiziranje trenutne situacije na projektu, može doći do izmene prioriteta, ukoliko za tim ima potrebe. Trudim se da svakom problemu pristupim staloženo i da ga raščlanim na manje segmente, koje rešavam jedan po jedan.
Uglavnom radimo projekte koje se tiču naftne industrije, pravimo programe za vođenje administracije u zatvorima, kao i informacione sisteme za zatvorske jedinice u Srbiji. Takođe radimo sa Maximo softverom od strane IBM-a. Svakom timu je dodeljen po jedan projekat, u kome je od velike važnosti neophodna pravilna komunikacija, podržka i transparentnost.
Kako bi uspeo u bilo čemu, moraš voleti ono što radiš, i neprestano se usavršavati u tome. Naravno, transparentna komunikacija je ključ uspešnog završetka projekta, ali i rešavanja potencijalnih problema.
Na kraju, slušajte sebe jer tako ćete najbolje znati kada ste spremni za naredni korak u svojoj karijeri.
